4. aprila, u kući Đure Jakšića u Skadarliji održana je priredba posvećena posebnoj ženi, poznatoj slikarki, bolničarki u Prvom svetskom ratu koja je bila odana svovjoj otadžbini. Reč je o našoj Nadeždi Petrović.
Ulaskom u tu prostoriju imate osećaj kao da se vreme vratilo unazad. Obuzima vas jeza dok osećate atmosferu rata i patnje. Kuća i sama prostorija u kojoj smo bili imala je hladne bele zidove. Publika je sedela na klupama od tamnog izlakiranog drveta. Gledali su u malu binu u ćošku kuće. Na njoj je bio klavir, izrezbareni sto sa isheklanim stolnjakom. Do stola stolice sa izrezbarenim šarama koje su prkosili vremenu i dešavanjima s početka 20. veka.
Tačno u šest sati Nadežda se popela na binu. Sela je kraj prozora i posmatrala sunčane ulice tadašnje Venecije, gledajuću slike svoje majke i oca, milih sestara i svog najmlađeg brata Rastka. Tako sedeći, iščekivala je kucanje na vrata apartmana. I najzad, s velikim koferom, skockan u odelu, s osmehom na licu ušao je njen voljeni brat, Rastko. Pričajući o ranijim uspomenama i dešavanjima u Srbiji, jeli su vanilice njihove sestre Anđe. Odjednom Rastko skoči sa stolice užasnut razmišljanjima svoje sestre da se javi Vrhovnoj komandi kao dobrovoljac u ratu.
Nakon prepirke Rastko se vratio u Srbiju, a za njim i Nadežda.
Nadeždina porodica je očajavala zbog njenog odlaska u rat. Bolest ju je sustizala, ali ona nije očajavala. Zbog tog hrabrog poduhvata dobila je medalju za hrabrost od generala Živojina Mišića. 1915. godine, gubi borbu s bolešću i zauvek sklapa oči.
Ta sećanja je hor naše škole dočarao pesmama: „Tamo daleko“, „Ovo je Srbija“ i himnom škole čiji je tekst napisala naša učenica Tanja. Nakon pesama Tanja je održala divan govor o Nadeždi Petrović.
Htela bih da zahvalim našoj dragoj nastavnici srpskog jezika i književnosti, Jasmini Mićić koja nam je na svakoj priredbi i dešavanju velika podrška. Ona se teško rasplače, ali mi smo našom interpretacijom, pevanjem i jakim emocijama uspeli da je dirnemo u srce. Naravno, ne možemo da ne pomenemo našu nastavnicu muzičkog Tanju, koja je spremila hor, put do Skadarlije i druženje posle predstave.
Naša škola je od publike koja je prisustvovala sakupila dobrovoljni prilog. Taj prilog je u novčanicama od 200 dinara, na kojima se nalazi Nadeždin lik, dat Odeljenju za hematologiju u „Institutu za majku i dete“ na Novom Beogradu.
Pripremila: Cvijanović Marija VI3
Документа
Писмене
Распоред
Јавне
Химна
Е-дневник
Оцењивање
